eh, danas mo i mi najebali ko žuti...
jutros me saša budio oko pola devet da mu idem pomoći natovariti nekakvu veš mašinu od jednog čovjeka, tako da sam pravo "poranio". i tako, ustanem, na brzinu se umijem, sredim se u hodu, a ni ne doručkujem, jer računam za istovar veš mašine treba cca 9 minuta,
kontam brzo ću...
krenemo ti mi tako oko 9 sati, a jutro toplo ko proljećno, vjetrić južnjak duva, prelazi preko kragne i zalazi taman koliko treba ispod trenerke da sve bude potaman.
tako raspojasani, dođemo ti mi čovjeku na vrata. kad, viče utom sale meni:
- "ma znaš šta? mogao sam ja sve to i ovdje uraditi. ne treba tu puno posla, samo da izvadimo bubanj i zamijenimo ležajeve. nećemo se zadržati ni sat vremena".
ajde, reko, nema problema!
krenuli mi da radimo. rastavili veš mašinu na dijelove, ma dušu joj izvadili, a vani vedro, sunce, toplo, vjetrić, ma milina božija. raj na zemlji. sve fino sredili, sastavili je u prvobitno stanje i na koncu da je pustimo u rad kad - sranje: kako ide voda u nju tako odnekle pušta pa na sve srane, samo ne tamo gdje treba.
aj ništa zato. rastavimo je ponovo da vidimo šta je kad svečano izlazi domaćica te će:
- ajoj pa izgleda da je puko bubanj, vidim ja veš mi poderan izlazi nakon pranja????
jutros me saša budio oko pola devet da mu idem pomoći natovariti nekakvu veš mašinu od jednog čovjeka, tako da sam pravo "poranio". i tako, ustanem, na brzinu se umijem, sredim se u hodu, a ni ne doručkujem, jer računam za istovar veš mašine treba cca 9 minuta,
kontam brzo ću...
krenemo ti mi tako oko 9 sati, a jutro toplo ko proljećno, vjetrić južnjak duva, prelazi preko kragne i zalazi taman koliko treba ispod trenerke da sve bude potaman.
tako raspojasani, dođemo ti mi čovjeku na vrata. kad, viče utom sale meni:
- "ma znaš šta? mogao sam ja sve to i ovdje uraditi. ne treba tu puno posla, samo da izvadimo bubanj i zamijenimo ležajeve. nećemo se zadržati ni sat vremena".
ajde, reko, nema problema!
krenuli mi da radimo. rastavili veš mašinu na dijelove, ma dušu joj izvadili, a vani vedro, sunce, toplo, vjetrić, ma milina božija. raj na zemlji. sve fino sredili, sastavili je u prvobitno stanje i na koncu da je pustimo u rad kad - sranje: kako ide voda u nju tako odnekle pušta pa na sve srane, samo ne tamo gdje treba.
aj ništa zato. rastavimo je ponovo da vidimo šta je kad svečano izlazi domaćica te će:
- ajoj pa izgleda da je puko bubanj, vidim ja veš mi poderan izlazi nakon pranja????
kaže jednom prilikom joj se za vrjeme pranja iz grudnjaka izvukla žica i kad je vadila veš iz mašine nije mogla da nađe tu žicu nigdje pa misli da je probila bubanj i ušla nekako unutra u pogon i sad živi nekakav svoj život...
nas dvojica u čudu.
sale, šta će, u auto pa po nekake specijalne šarafiće
da sa platnicama i gumicom pokuša zakrpiti tu rupu, što je bio
svojevrstan eksperiment koji je na koncu i uspio. svi srećni zadovoljni
kako smo odradili posao nismo ni primjetili da je vani u međuvremenu jaaaako
zahladilo i da su se oblaci sa svih strana namrčili ko da će govna iz njih da padaju. u
tom će ista ta domaćica: - e, moja djeco neće ovo na dobro da se ovako
brzo vrijeme promijeni.... kontam u sebi idi ba ženo dođavola u kujinju
pristavi bolje kafu da se zgrijemo....
nije prošlo ni 4 minute od te njene konstatacije kad eto ti đavla: pođe led da pada. nije bio velik ali je bio dovoljan da nas pomete u poslu. a mi još na polju ispred garaže čovjekove. brže-bolje unesemo veš mašinu u garažu i sav alat da ne kisne i ne ledi. kad smo unijeli konstatujemo da nema svjetla u njoj. mrak! a radna površina svedena na 2 kvadratna metra. šta ćemo nije nam bilo druge nego da otvorimo širom vrata od garaže da nam ulazi dnevno svjetlo. no, umjesto svjetla pustili smo svu onu silnu hladnoću. ma nije prošlo 5 minuta kad pođe snijeg da sipa. hlaaadno ko u crnoj zemlji. a obukli se ko da ćemo na proljetni piknik pored rijeke. šake nam se posmrzavale. nemoš šrafcigera uzet u ruke, ispada alat, ruke ne slušaju ko da smo ometeni u razvoju... ama nemoš funkcionisat, sve kontra.
aj malo se smirimo, ponadamo se da će snijeg brzo stati. aha - moš mislit.
ajde nema kukanja valja završiti veš mašinu čovjeku. tako skrpljenu sa zašarafljenim bubnjem je pustimo rad kad - trt: neće da izbacuje vodu. mlaz iz onog odvoda ko nit konca. joj popizdili obojica. aj meni i nije toliko krivo a onaj konj saša na kraju počeo da galami psuje. pođe i na mene nešto...
reko - alo majmune nemoj da ti šamarčinu opalim, nisam ti ja ona ženica tvoja pa da se istresaš na nju kako stigneš.
nije prošlo ni 4 minute od te njene konstatacije kad eto ti đavla: pođe led da pada. nije bio velik ali je bio dovoljan da nas pomete u poslu. a mi još na polju ispred garaže čovjekove. brže-bolje unesemo veš mašinu u garažu i sav alat da ne kisne i ne ledi. kad smo unijeli konstatujemo da nema svjetla u njoj. mrak! a radna površina svedena na 2 kvadratna metra. šta ćemo nije nam bilo druge nego da otvorimo širom vrata od garaže da nam ulazi dnevno svjetlo. no, umjesto svjetla pustili smo svu onu silnu hladnoću. ma nije prošlo 5 minuta kad pođe snijeg da sipa. hlaaadno ko u crnoj zemlji. a obukli se ko da ćemo na proljetni piknik pored rijeke. šake nam se posmrzavale. nemoš šrafcigera uzet u ruke, ispada alat, ruke ne slušaju ko da smo ometeni u razvoju... ama nemoš funkcionisat, sve kontra.
aj malo se smirimo, ponadamo se da će snijeg brzo stati. aha - moš mislit.
ajde nema kukanja valja završiti veš mašinu čovjeku. tako skrpljenu sa zašarafljenim bubnjem je pustimo rad kad - trt: neće da izbacuje vodu. mlaz iz onog odvoda ko nit konca. joj popizdili obojica. aj meni i nije toliko krivo a onaj konj saša na kraju počeo da galami psuje. pođe i na mene nešto...
reko - alo majmune nemoj da ti šamarčinu opalim, nisam ti ja ona ženica tvoja pa da se istresaš na nju kako stigneš.
eto baš tim riječima. on u
opet čudu. gleda me... al ništa ne odgovori nego reče: - jel ti znaš da
nam valja sad opet rastavljat mašinu. treći put danas.
i tako i bi i kad smo je rastavili ustanovimo da pumpa naravno ne valja i da je kamenac toliko uzeo maha da je uopšte čudo kako je i taj mlazić curio. i šta onda? ništa: u kola i u servis po pumpu. kad se vratio opet montiramo sve kako bi trebalo da bude. naspemo samo sad vode da vidimo kako vuče. ovaj put je bilo ko što i treba veliki debeli jaki mlaz. aj kontamo mi fala bogu i vrijeme je bilo da nas pogleda. na kraju da pustimo veš mašinu u rad da vidimo kako radi u potpunosti. kad je krenula, sale dohvati onaj programator, kad ono ne reaguje na davanje komandi. reaguje, ali polovično neće recimo da otkuvava bijeli veš, nego ga samo baci na nekakvo predpranje i takve slične stvari... pa tek onda je nastala histerija.
zovnemo tog domaćina, kaže sale: - slušaj ovo ništa ne valja baci ovo i kupi sebi novu.
pa nova je kaže čovjek nema ni tri godine da sam je uzeo. što se ruku na srce i vidjelo na njoj. saša polako objasni čovjeku šta se sve izdešavalo, a on u smijeh..
pa šta ćeš kaže, tako vam je to u bilo kojem poslu. na kraju se dogovore da programer kupe negdje u brčkom danas-sutra pa će ga otići zamijeniti. i tako sjedosmo u auto i krenusmo kući po snijegu, a krenuli po suncu. u toku puta saša meni kaže da pogledam koliko je sati. 14:30h. pet i po sati se jebavali a kontali brzo pa na doručak.
kad sam došo kući odem istuširam se i sjednem da ručam pošto jadan nisam ni doručkovao. samo što sam ustao zvoni mi telefon.
joj reko nije valjda opet neki belaj. vidim nepoznat broj. javim se kad ono čika ljubiša. to je inače vitin punac. kaže on meni nije imao moj broj pa je zvao vitu da njega pita bili mogao mene nazvati i da mu da vito moj broj. kaže vito njemu šta mene imaš pitat.
moli me tad ljubiša: - maloprije mi došli ovi iz telekoma spojili mi intenet, a ja sam vidio šta si ti viti i nataši uradio pa imam u tebe povjerenja ajde molim te da mi dođeš instalirati nekake drajvere i kodeke i pokazati još oko interneta.
a, ja šta ću, kaže ne more da čeka... uh jebemu pa šta je to toliko hitno da se ne more sačekati. elem, odem kod njega oko 4 sata i izjebem se malo tamo. ja i on vito eto sjedili. pa ništa u stvari posebno nisam uradio: samo mu podesio par opštih stvari instalirao flash player za youtube i tome slično, ali opet sam ostao skoro dva sata. poslije odemo do grada na kafu. kad se napokon sjetih da je prošao dan a da nisam ni doručkovao, prenem se sa stolice ko opržen, i žurnim korakom se uputim kući. taman je počinjao dnevnik a ja sav sretan za frižider da sebi umutim koje jaje kako i dolikuje pravom doručku uz još koje proprženo masno parče slanine pa da se izgotivim. kako otvorih frižider a tako iz njega krenu
i tako i bi i kad smo je rastavili ustanovimo da pumpa naravno ne valja i da je kamenac toliko uzeo maha da je uopšte čudo kako je i taj mlazić curio. i šta onda? ništa: u kola i u servis po pumpu. kad se vratio opet montiramo sve kako bi trebalo da bude. naspemo samo sad vode da vidimo kako vuče. ovaj put je bilo ko što i treba veliki debeli jaki mlaz. aj kontamo mi fala bogu i vrijeme je bilo da nas pogleda. na kraju da pustimo veš mašinu u rad da vidimo kako radi u potpunosti. kad je krenula, sale dohvati onaj programator, kad ono ne reaguje na davanje komandi. reaguje, ali polovično neće recimo da otkuvava bijeli veš, nego ga samo baci na nekakvo predpranje i takve slične stvari... pa tek onda je nastala histerija.
zovnemo tog domaćina, kaže sale: - slušaj ovo ništa ne valja baci ovo i kupi sebi novu.
pa nova je kaže čovjek nema ni tri godine da sam je uzeo. što se ruku na srce i vidjelo na njoj. saša polako objasni čovjeku šta se sve izdešavalo, a on u smijeh..
pa šta ćeš kaže, tako vam je to u bilo kojem poslu. na kraju se dogovore da programer kupe negdje u brčkom danas-sutra pa će ga otići zamijeniti. i tako sjedosmo u auto i krenusmo kući po snijegu, a krenuli po suncu. u toku puta saša meni kaže da pogledam koliko je sati. 14:30h. pet i po sati se jebavali a kontali brzo pa na doručak.
kad sam došo kući odem istuširam se i sjednem da ručam pošto jadan nisam ni doručkovao. samo što sam ustao zvoni mi telefon.
joj reko nije valjda opet neki belaj. vidim nepoznat broj. javim se kad ono čika ljubiša. to je inače vitin punac. kaže on meni nije imao moj broj pa je zvao vitu da njega pita bili mogao mene nazvati i da mu da vito moj broj. kaže vito njemu šta mene imaš pitat.
moli me tad ljubiša: - maloprije mi došli ovi iz telekoma spojili mi intenet, a ja sam vidio šta si ti viti i nataši uradio pa imam u tebe povjerenja ajde molim te da mi dođeš instalirati nekake drajvere i kodeke i pokazati još oko interneta.
a, ja šta ću, kaže ne more da čeka... uh jebemu pa šta je to toliko hitno da se ne more sačekati. elem, odem kod njega oko 4 sata i izjebem se malo tamo. ja i on vito eto sjedili. pa ništa u stvari posebno nisam uradio: samo mu podesio par opštih stvari instalirao flash player za youtube i tome slično, ali opet sam ostao skoro dva sata. poslije odemo do grada na kafu. kad se napokon sjetih da je prošao dan a da nisam ni doručkovao, prenem se sa stolice ko opržen, i žurnim korakom se uputim kući. taman je počinjao dnevnik a ja sav sretan za frižider da sebi umutim koje jaje kako i dolikuje pravom doručku uz još koje proprženo masno parče slanine pa da se izgotivim. kako otvorih frižider a tako iz njega krenu
No comments:
Post a Comment